РЕПЕТИТОР је млађани београдски трио бенд настао крајем 2005. године. Једноставним, мелодичним али енергичним гитарским звуком, брзо је стекао епитет бенда који обећава.

Концерти које су нанизали у последњих годину дана иду тој причи у прилог, а дефинитивно су, по нама, једни од носиоца пројекта компилације „Јутро ће променити све?”. Бенд сачињавају: Милена Милутиновћ - бубањ, Ана-Марија Цупин - бас и Борис Властелица - гитара, вокал. Овај њихов први самостални концерт је нешто што не треба пропустити јер ће се о њима још причати.

Концерт почиње у 23:00.

Након толико година ишчекивања и великог очекивања од поновног окупљања фантастичне тројке 2005, албум Beyond је нешто што се мора имати. Један од мојих омиљених бендова за који сам помислио да је заувек умро, вратио се на сцену не само као циркуска атракција reborn бендова за концерте и скупљање пара за дубоку пензију чланова, већ као бенд који је понудио једно сасвим ново, а тако старо добро издање. Уњкав глас J. Mascisa и дисторзирана гитара већ од прве песме Almost Ready нам отварају слушни апетит и разбијају било какву сумњу у оседеле главе Јуниора. Жестина и мелодичност се преплићу, пролази се поред Been There All The Time (сингла са албума) и долази до краја са класиком Диносаурусове мекане динамике What If I Knew.

Нешто мало мање од 50 минута, колико траје албум, посветите себи и можда ће вас ставити Изнад свакодневних размишљања са обавезним Volume изнад 6!

01. Almost Ready
02. Crumble
03. Pick Me Up
04. Back To Your Heart
05. This Is All I Came To Do
06. Been There All The Time
07. It's Me
08. We're Not Alone
09. I Got Lost
10. Lightning Bulb
11. What If I Knew

01. Peter Bjorn & John - Young Folks
02. Yeah Yeah Yeahs - Cheated Hearts
03. I'm From Barcelona - We're From Barcelona
04. Pipettes - Pull Shapes
05. Arctic Monkeys - When The Sun Goes Down (Scummy)
06. Editors - All Sparks
07. Kooks - She Moves In Her Own Way
08. Killers - When You Were Young
09. Automatic - Monster
10. Metric - Monster Hospital
11. Muse - Starlight
12. Camera Obscura - Lloyd I'm Ready To Be Heartbroken
13. Strokes - Heart In A Cage
14. Dirty Pretty Things - Deadwood
15. Placebo - Song To Say Goodbye
16. Belle & Sebastian - Funny Little Frog
17. Klaxons - Gravity's Rainbow
18. Whitest Boy Alive - Burning
19. View - Wasted Little DJs / Somersault - Break The Wave
20. Rapture - Get Myself Into It
21. Morrissey - The Youngest Was The Most Loved
22. Raconteurs - Steady As She Goes
23. Hot Chip - Over And Over
24. Cansei De Ser Sexy - Let's Make Love And Listen Death From Above
25. Voxtrot - Mothers Sisters Daughters And Wives
26. Kasabian - Empire
27. Irene - Little Things (That Tear Us Apart)
28. Fratellis - Chelsea Dagger
29. Razorlight – America
30. Franz Ferdinand - The Fallen

Indie-Go! организује још један дочек Нове године, овог пута у клубу Ана 4 Пиштоља.

Првих 200 карата продаваће се за €20 и уз ове карте ће се на улазу клуба на вече дочека делити мали поклон.

Цена осталих карата је €25, а уз све карте се добија 10 купона за 10 пића по жељи.

Продаја карата и остале информације у кафеу Ана 4 Пиштоља у Косовској 35.

У малом клубу: ди-џеј Урош Пармаковић, ди-џеј Џакс и ди-џеј Филип.

Као што је познато, Шлиц сваке године организује новогодишњи концерт, а ове године 21. децембра на Академији наступиће:

Напред у прошлост,
Дажд,
Репетитор.

Музичка подршка: Indie-Go!

Чувени трио из Хобокена, Њу Џерси, одавно прати глас да су виртуози, тешки професионалци, као и да им је сваки концерт другачији, а сет-листа непредвидива. Покушала сам и ја да докучим које ће од старих фаворита Ajра, Џорџија и Џејмс пожелети да свирају у Малмеу, у чувеном KB-у, са својим поновним доласком после три године. Претрага по Google-у није дала неке резултате... свака сет-листа у претходна два месеца на турнеји била је другачија. У сваком случају - помислих, није ни важно да ли ће свирати моје омиљене песме „My little corner of the world” или „You can have it all”. YLT су бенд за поштовање, прави музичари, уметници са еволуцијом, били и остали lo-fi, незанимљиви за MTV, велике тираже, насловне стране музичке мејнстрим штампе. На својој јесењој европској турнеји, овај, више него утицајан састав (на сваки иоле озбиљан рок бенд) свратио је и до Скандинавије у склопу промоције свог последњег албума „I'm not afraid of you and I will beat your ass” (Matador, 2006 ).

Верна публика, Indie-Go подмладак, YLT фрикови - сви су били ту. Концерт распродат, баш као и концерт вече после у Копенхагену. Предгрупа је била полубезвезе, већ сам је заборавила. А затим хватам дах, јер знам да управо присуствујем историјском часу рокенрола, где је рокенрол демистификован као жанр, а форма одавно разбијена. Yo La Tengo су на сцени!!!! Концерт постаје путовање изнад жанра, јер их YLT слободно и опуштено комбинују као боје у свом сликању звука... Хоћеш савршену инди-поп-химну у три и по минута? Стиже „Stockholm sydrome”. Хоћеш диско? Ту је „Mr Tough”. Хоћеш ултимативни електрични шок-рок... скочи на „Watch out for me, Ronnie”... Волиш бескрајно noise пасаже? Ту је Ajра, неуморан добри стари Ajра... на крају, завири у ћошкове самог себе уз чаробну „The weakest part”...

Трио из Хобокена свира снажно и пунокрвно, више од два и по сата. Смењивање за инструментима, наизменичне вокалне интерпретације, дуге гитарске соло деонице Ире Каплана, стапање гласова као у сну... бритка гитара, jazzy клавир, путовање од најтананијих меланхоличних осећања до мрачних бучних пасажа сваког од нас... па чак и испуњење „Damage”- жеље ватреног младог обожаваоца у првом реду, у прастарој мајици YLT.

Све у свему, концерт YLT је више од часа рокенрола. Путовање изнад жанра. Нема тајне, Yo La Tengo је велики бенд. У студију, на сцени, у срцу.

The Pipettes су нешто посебно. Знала сам то откад сам први пут чула за њих прошле године. Ипак, иако сам месецима нон-стоп слушала њихов освежавајући албум „We are the Pipettes” (Memphis Industries, 2006) и радовала се концерту месец дана унапред, била сам, признајем, жртва злурадих новинарских коментара, те стога мало сумњичава према њихов певачким квалитетима уживо, као и схватању њих три као бенда јер имају пратећи мушки састав. Исувише сам слушала PJ Harvey, вероватно...

Међутим, И-зненађење! Три шармантне девојке у туфницама првенствено знају да певају и имају све: песме, наступ, сценичност, Шарм, женственост у правој мери и одличан пратећи четворочлани бенд The Cassettes.

Концерт је одржан у KB-у, чувеном клубу, незаобилазном за сваког поштоваоца r'n'r историје, било да је у питању вечерњи концерт, ноћни клуб типа „Indie-Go!”, недељна берза плоча типа СКЦ или ресторан у мид-вест стилу са приступачним ценама за све генерације поклоника инди и lo-fi звука.

Вече је започео гитариста бенда The Cassettes соло наступом. Гитара, семплер и глас, откачени, бизарни рефрени типа „Let's go to hospital together” опустили су, насмејали и загрејали публику у туфницама и кардиганима. Да, он је сладак, млад, fucked up и слуша исувише „Stereo Total”... што може и да испадне добро кад порасте.... Затим, мало дужа пауза и чекамо Дивице. Кажем Дивице јер The Pipettes су обичне девојке из комшилука, природне и харизматичне, док са стилом и уз одговарјућу кореографију певају о свему оном о чему најбоље другарице причају уз кафу и уз спремање за вечерњи излазак, а ту мислим на непресушно превртање и заплитање прича о дешавањима на релацији Он-ја, без обзира на године, и актуелност. Чули смо све песме које волимо....од „Sex” којом су започеле концерт, преко „Because it's not love”, „ABC”, „One night stand”, „Judy”... до „Why did you stay”, „I love you”, те парти-класика „We are the Pipettes” и „Your kisses are wasted on me”... и све тако до савршеног евергрин сингла „Pull shapes”, уз који вам тело само игра. Један бис, и за крај, колосални хит „I like the boy in uniform (school uniform)”. Публика вришти, тражи још...

Pipettes имају све, од непробуђене женске сексуалности у музици 60-тих до тзв. „gender attitude” са етикете Mr. Lady. Довољно снажне, довољно фрагилне. Слатке поп-песмице, интелигентни, савремени, те понекад цинични стихови плус добар дизајн = комплетан поп производ. Ипак, овај концерт није само „must see” због тога сто су Pipettes девојке са насловних страна музичких, па и модних магазина. The Pipettes нас подсећају на главну сврху популарне музике, а то је да она треба да подстакне људе да се осећају добро. Да свирају следеће недеље, поново бих ишла да их слушам. Зато организаторима концерата поручујем: „Обавезно доведите The Pipettes у Београд!”

На крају, хвала The Pipettes што су нас подсетиле на две ствари: прво, сасвим је ок и похвално бити женствена на сцени, у мору савремених ишчашених кантауторки које желе да „буду” мушкарци и траже свој идентитет на музичкој сцени уз разноразна не-музичка помагала; и друго: да поп-музика треба и јесте да буде за плес, а не за мргуде. Па ко је мргуд - нека остане код куће. Дакле, један лево, два десно, руке горе, пући усне, врцни куком, ша-ла-ла!

Након летњих вечери у срцу нам прираслом кафеу Победник, време је за селидбу у затворени простор. Стога вас обавештавамо да ће се од 14. октобра 2006. Indie-Go! вечери дешавати у клубу Ана 4 Пиштоља (бивши Лагум, Светозара Радића 5, између Зеленог венца и Бранковог моста) са почетком од 22 часа. Пре поноћи улаз је бесплатан, а после 100 динара. HAPPY HOUR до 23:30 када су сва пића на попусту!

Видимо се!

Част нам је и задовољство да вас обавестимо да у петак, 29. септембра 2006, Indie-Go! слави свој 10. рођендан. Рођенданско славље приређујемо у клубу „Академија”, месту на коме је Indie-Go! и начинио своје прве кораке. Тада ћемо наступити у првобитном саставу (Паун, Лимаго и Мишко) у оба клуба и уз госте и концертна изненађења. Дођите...

Као први део вести преносимо садржај писма које нам је пристигло од наших пријатеља из Радионице.

Ево шта јављају...

---

Поштовани посетиоче Радионице,

Како смо принуђени да од 31. августа напустимо (срцу нам прирасле) просторије у Риге од Фере, обавештавамо Вас да рад, дружење и остале активности настављамо на новој локацији у, (ни мање ни више него) Страхињића Бана бр. 3.

Концепт нове - старе Радионице остаје исти:
- опуштена атмосфера
- весела музика
- coca-cola free area
- вече друштвених игара средом
- ниске цене пића
- изложбе младих, замало афирмисаних уметника
- нељубазно, али зато споро особље :)
- и тако то...

Велики поздрав!

П.С.
Сврни на отварање 1. септембра, да попијемо по велико зидарско у сред силиконске долине :)

---

За други део вести имамо част да за 2. септембар 2006. најавимо свечано отварање Радионице на новој адреси уз Indie-Go! журку са почетком од 21 час.

Контакт адреса за више информација: radiona@sezampro.yu